Gotovo svaki judo zahvat baziran je na sledecih pet principa:

1.PRINCIP KONCENTRACIJE ENERGIJE. Ovaj princip zahtjeva,da cjelokupna psihicka i fizicka energija bude koncentrisana na zahvat koji se izvodi,i to u onom smjeru u kojem je protivnik u tom momentu najslabiji.Judoka mora koncentrisati svoju energiju u jednom smjeru, jer bi rasipanje energije omogucilo protivniku da sprijeci akciju.Ako judoka nije uspio da koncentrira svu svoju energiju,moze protivnik,koncentriravsi vlastitu energiju na neku slabu tacku ne samo spreciti izvodjenje njegove akcije,vec i uspjesno izvesti protuakciju i tako osigurati sebi pobjedu.Pri izvodjenju akcija uzima se da je citava energija koncentrisana u trbuhu (Hara),i to u tacki koja se nalazi za drugi clanak do malog prsta ispod pupka.

Upravo radi koncentracije cjelokupne psihicke i fizicke energije prema najslabijoj tacki protivnika,dobija se cesto dojam da se judo zahvati izvode bez upotrebe snage,odnosno da za njihovo izvodjenje nije potrebna fizicka snaga.U stvari,snaga je uvek potrebna da bi se izvrsila neka radnja;a utisak da se neki zahvati izvode "bez snage" nastaje radi toga,sto je nesrazmerno velika kolicina energije koncentrisana u smjeru u kojem joj se moze suprostaviti veoma maleni otpor.Mnogi zahvati se izvode bez zamaranja.

2.PRINCIP NEOPIRANJA.Ovaj je princip najkarakteristicniji za judo.On zahteva da se judoka nikad na direktan nacin ne opire pokusajima protivnika.

Ako protivnik gura,a vi odgovarate takodje guranjem,nastaje mrtva pozicija u kojoj ni jedan ne moze nista narocito napraviti a oba uludo trose snagu.Medjutim, ako se vi ne opirete guranju protivnika, vec na podesan nacin i u pravom momentu popustite, protivnik ce izgubiti ravnotezu, pa ce ili sam pasti, ili ce vama biti potreban vrlo mali napor da ga bacite na tlo.

Ako protivnik vuce i na nama pokusava da izvede neki zahvat, bilo bi nerazumno ukociti se i tako sprecavati njegova nastojanja.U tom bi slucaju nadvladao onaj koji je fizicki jaci, ukoliko protivnik ne bi iznenada promenio zahvat, prebacivsi ga u onom smjeru koji vi niste trenutno u stanju da branite.Pravi judoka se nece ukrutiti vec ce u pravom trenutku izvesti protuzahvat, iskoristivsi na taj nacin napad protivnika.

Princip neopiranja, ili kako se inace naziva princip popustanja, dozvoljava judoku, da osim vlastite, koristi i snagu svog protivnika. Izvodjenje zahvata postaje veoma lako i vrsi se bez  napora.  Svaki pokret i svaki pokusaj protivnika moze se iskoristiti za izvodjenje zahvata.Kako judoka - u realnoj borbi - nikad ne napada vec se uvek samo brani, princip neopiranja tu osobito dolazi do izrazaja i jedan od glavnih razloga velike efikasnosti juda.

Zbog toga se prilikom vezbanja zahvata treba drzati mekano, da opusteni polozaj tjela predje u naviku.Kruto drzanje pogoduje ozljedama, koje u judu nisu retke.Nije od malog znacaja ni cinjenica da kruto drzanje tela izaziva stanje tzv. psihicke rigidnosti, tj. stanje smanjene plasticnosti psihofizickih reakcija.Kruto drzanje nije nikad odlika inteligentnih boraca.

3.PRINCIP OPORTUNITETA.Ovaj princip, koji se drugacije naziva i principom pravog momenta, zahteva da se zahvat izvede upravo u onom momentu koji je najpodesniji za izvodjenje upravo tog zahvata. Ako neko pokusava da plasira neki zahvat u momentu kad se protivnik drzi tako, da je taj zahvat tesko ili nemoguce plasirati, on svakako ne postupa svsishodno, i njegov ce se pokusa zavrsiti ne samo neuspehom vec ce on, vrlo verovatno, postati i zrtvom protuzahvata. nasuprot tome, zahvat se moze uspesno i bez osobitog napora izvesti u momentu kada je polozaj protivnikovog tela takav da je potrebno jos vrlo malo uciniti da bi se zahvat do kraja izveo. kako medjusobni polozaj tela moze biti vrlo razlicit, ocito je da je u judiu moguce izvesti vrlo veliki broj zahvata.

Momenat za izvodjenje nekog zahvata moze se izvesti i podesnom akcijom. Da bi se obranio od prvobitne pretnje, protivnik ce pruziti mogucnost da se izvede neka druga akcija.Borba se i sastoji od kombinacija a redje na cekanje na greske protivnika.

4.PRINCIP NERAVNOTEZE.Ovaj princip trazi da se pre izvodjenja svakog zahvata protivnik dovede u stanje ravnoteze, tj. neravnoteze.Pod neravnotezom se u judu podrazumeva takav polozaj tela protivnika, u kojem on nije u stanju da po volji mjenja polozaj svoga tezista, ili je izbor takvih promena vrlo ogranicen. Isti princip zahteva da se onaj, koji izvodi zahvat, nalazi u stanju dinamicke ravnoteze, tj. da je na taj nacin uspostavio kontakte s protivnikom koji je u neravnotezi, da moze voditi akciju u onom smeru koji ide njemu u prilog.

Ravnoteza tela koncentrisana je u jednoj tacki, koja se poklapa sa tackom za koju se smatra da je u njoj koncentrisana energija organizma.Da bi se ovladalo ravnotezom protivnika, mora se njegov trbuh (Hara ) na direktan ili indirektan nacin drzati pod kontrolom. Nasuprot tome, onaj koji zeli da spreci akciju protivnika mora nastojati da u prvom redu uspostavi ravnotezu, tj. da po volji kontrolira polozaj svoga trbuha. Na taj nacin, judo borba je stalno izmenjivanje staticke i dinamicke ravnoteze i neravnoteze.

5.PRINCIP SAVRSENSTVA.Ovaj je princip poznat pod simbolickim imenom princip kruga (krug je najsavrsenija geometrijska figura ).On trazi da svaka akcija bude izvedena na najbolji moguci nacin.Ako neki zahvat nije savrseno izveden, onaj koji ga izvodi u opasnosti je da postane zrtvom protuzahvata. Dobro izvedeni zahvat prepoznaje se na prvi pogled po tome sto je istuvremeno i lepo izveden zahvat. Lose izvedeni zahvat nikada ne izgleda lepo. Vazi i obrnuto: ono sto je lepo izvedeno gotove je uvek i dobro, te efikasno izvedeno.Zbog toga princip savrsenstva cesto nazivaju i principom maksimuma efikasnosti.

Savrsenstvo se postize tacnim uspostavljanjem kontakta i precizno doziranim kontrakcijama raznih misicnih grupa.To je uvek plod dugotrajnog vezbanja. Talent igra svakako neku ulogu ali nesrazmerno manju od vezbe.

NAZAD       NASLOVNA        NAPRED